3. Успешна реализација идеје = Тим

Успешна реализација идеје уско је повезана са креирањем тима који има потребна знања и вештине. Уколико питате било ког инвеститора шта разликује успешне од неуспешних стартапа у главна три разлога сасвим сигурно би сврстали тим. Истовремено, уколико би успешне осниваче стартапа питали зашто су они успели, а неко други са истом идејом није, одговор би сасвим сигурно био исти. Изузетно је важно да од самог почетка размишљате о креирању тима зато што:

  • Нико не поседује сва потребна знања и вештине који би иновативну идеју претворили у успешан стартап – најуспешнији пословни људи на свету истичу да је кључ њиховог успеха у томе што су се окружили људима који знају више од њих;
  • чак и када имамо експертизу и знања из више области, други угао гледања и различита мишљења могу значајно допринети бољем разумевању тржишта, као и доношењу промишљених одлука;
  • Креирање стартапа је дуг и често веома стресан посао и због тога вам је потребна подршка с којом ћете заједно радити и међусобно се мотивисати када је тешко.

Ко све чини ваш тим?

Тим чине особе са којима си дошао/ла на идеју и они ће заједно са тобом бити суоснивачи стартапа. Као суоснивачи сви ћете имати удео у власништву и заједно ћете одлучивати о свим аспектима реализације ваше идеје. Удео у власништву међу суоснивачима може бити једнак (нпр. уколико вас је двоје имаћете 50% власништва у стартапу), а можете да се договорите и о другачијој подели ако је неко од вас много више допринео развоју идеје. Поред суоснивача ваш тим ће чинити и друге особе са којима сте интензивно радили на развоју идеје, а које ће након што региструјете стартап бити ваши запослени.

Најчешће стартап тимови имају следеће чланове тима:

  • Особу која има техничка знања па може развити производ;
  • Пословног и/или маркетинг стручњака, који ће развити пословни модел и креирати стратегију за аквизицију корисника;
  • Експерта за тржишну нишу коју стартап таргетира (ако нпр. решавате проблем за пецароше, добро је да имате некога ко познаје ту индустрију).

Зашто је важно да твој тим буде мултидисциплинаран?

Тимови који поседују знања и вештине из само једне области нису спо- собни да сагледају све друге аспекте који су неопходни за успешну реализацију идеје, па је због тога неопходан мултидисциплинарни тим. Можете имати сјајан тим који ће креирати најбољу апликацију, али ако немате некога ко зна како ће ту апликацију пласирати на тржиште и које маркетинг стратегије ће обезбедити раст удела на тржишту, успех ваше идеје ће изостати.

Дакле, на самом почетку потребно је да препознате у чему сте најбољи и која знања и вештине поседујете. Истовремено потребно је да креирате мапу свих оних знања која су вам неопходна да би реализација идеје била успешна. На основу та два корака моћи ћете да препознате који чланови тима вам недостају. Поред знања и вештина изузетно је важно да сви чланови тима деле исту страст ка реализацији идеје, верују у њен потенцијал, као и да су спремни да буду део једног динамичног окружења у којем су промене једина константа.

Колико велики тим је добар тим?

Не постоји идеална формула према којој успешан стартап има н број суоснивача и запослених. Уколико си самостално креирао/ла идеју пот- ребно је да пре почетка реализације и оснивања стартапа имаш у виду:

  • Које вештине и знања поседујеш – на основу тога моћи ћеш да потражиш суосниваче који би заједно са тобом радили на реализацији идеје а имају комплементарна знања са твојим;
  • Да инвеститори углавном не оцењују позитивно следеће суосни- вачке тимове:
    • који имају иста знања и вештине – уколико си инжењер, вероватно није потребно да сви суоснивачи буду инжењери и много је па- метније да у тиму буде неко ко има знања из неке друге об- ласти која је кључна за успех стартапа (нпр. финансије, продаја);
    • са једним оснивачем – стартап са једним оснивачем је ису- више ризичан за инвеститоре јер једна особа са ограниченим знањем и способностима доноси све одлуке;
    • са два оснивача са истим нивоом одлучивања – у случају два суоснивача, који имају исти удео у власништву, може доћи до проблема са недоношењем одлука када суоснивачи имају различита мишљења;
    • четири или више суоснивача – процес одлучивања у овом случају може постати изузетно компликован и спор, а то инвеститори виде као ризик који може успорити развој идеје и стартапа.

На основу свега наведеног може се закључити да треба да тежите креирању мултидисциплинарног тима који има три члана. Наравно, увек постоје изузеци од овог правила, али ово је рецепт који се показао нај- успешнијим. Суоснивачи би требало да се добро упознају пре одлуке да заједнички раде на реализацији идеје. Једино тако суоснивачи могу да буду сигурни да на исти начин разумеју идеју, онога шта желе да пос- тигну у наредних 5 година, да су подједнако спремни да уложе своје време и знање, као и да на исти начин верују у потенцијал идеје. Када говоримо о величини тима Фред Wилсон, као један од познатих инвести- тора у стартапе, објаснио је да оптимална величина тима зависи и од фазе у којој се стартап налази. Превелики тимови ће пребрзо потрошити ресурсе и успорити процес, док мали тим неће бити довољан да обезбеди раст. На основу његовог искуства, у почетној фази развоја идеје тим треба да има до пет чланова, у фази тестирања, пласмана и развоја 10 чланова и више, а у фази ширења пословања више од 25 чланова.

“Окупите добар тим око себе. Само ћете на тај начин остварити своје циљеве. Сами једноставно не можете.“

Борис Прпић, CityExpert

Где и како пронаћи чланове тима?

Уколико немате суосниваче или су вам потребни нови чланови тима важно је да будете што активнији у стартап екосистему. Суосниваче некада можете пронаћи у свом окружењу, то могу бити ваше колеге на факултету или у компанији, пријатељи ваших пријатеља и слично. У неким ситуацијама можда нећете знати никога са релевантним знањима и вештима, па је неопходно да суосниваче и чланове тима потражите у екосистему. Велики број људи из заједнице са комплементарним знањима и искуством можете да упознате на различитим догађајима у екосистему, преко организација које подржавају развој стартапа или кроз упознавање са другим оснивачима стартапа који ће вас потенцијално упутити на људе који они познају. Интеракције у оквиру екосистема ће вам омогућити да пронађете нове чланове за свој тим, да се повежете са менторима и дођете до нових знања и информација из стартап света.

Како да привучете важне чланове тима?

У раним фазама развоја стартапа суоснивачи обично не могу да понуде конкурентну плату изузетно важним члановима тима који имају много искуства. Због тога, приликом ширења тима и новог запошљавања, они могу одлучити да понуде проценат власништва оним члановима тима који су кључни за даљи развој идеје и раст стартапа. Проценат власништва који ће бити понуђен члану тима зависи од тренутка у ком се та особа придружује, али он обично није већи од 2% до 3% у најранијим фазама развоја стартапа (у каснијим фазама тај проценат је просечно много мањи). Поред процента власништва, суоснивачи могу понудити запосленима опције на акције (stock options које су у нашем законодавству дефинисане као право на уделе). Опције на акције омогућавају запосленима да по унапред дефинисаној цени купе акције стартапа у неком моменту у будућности. Уколико у међувремену дође до пораста вредности стартапа, запослени ће остварити зараду на разлици између унапред дефинисане цене и стварне вредности акција. Опције на акције омогућавају суоснивачима да не креирају финансијско оптерећење стартапу, али и да истовремено вежу кључне запослене који ће бити мотивисанији и посвећенији.

Правне ствари о којима треба размишљати

На почетку ћете бити понесени ентузијазмом и жељом да што пре кренете у реализацију идеје, али је изузетно важно да избегните замку „решавања ствари у ходу“, јер ћете се готово сигурно у неком тренутку сусрести са несугласицама и проблемима унутар тима. Пре оснивања стартапа, требало би да постигнете договор о томе ко има колики проценат у власништву, улогама и одговорностима, као и о начину доношења одлука, начину на који се стиче удели (нпр. вестинг), и шта се дешава уколико неко од суоснивача жели да напусти стартап. Све те сегменте суоснивачи могу дефинисати заједничким уговором.

Non-compete клаузула се обично наводи у уговору запослених у којој се дефинише да запослени не сме да ради у том сегменту индустрије у одређеном временском периоду након истека радног односа.

Non-disclosure уговор дефинише успостављање поверљивог односа између две или више страна.

Такође, неопходно је да сви они који раде на развоју производа (суосни- вачи, запослени, подизвођачи, екстерни консултанти итд.) пренесу права интелектуалне својине на стартап. Пренос права интелектуалне својине се обично дефинише кроз уговор, који стартап има са појединцем или другом компанијом која помаже са развојем производа. Неправилно дефи- нисана права интелектуалне својине могу значајно утицати на одлуку инвеститора да ли ће уложити средства у одређени стартап. Иако се пра- кси ретко дешава да стартапи од самог почетка регулишу све аспекте заштите права интелектуалне својине, због чињенице да је процес поне- кад изузетно скуп и захтева време, наш савет би био да о томе размиш- љате на време. У складу са законским решењима можете заштити разли- чите сегменте – од жига до производа подношењем захтева за патент.

У Србији ово можете урадити у Заводу за заштиту интелектуалне својине, а имате истоветна тела на нивоу ЕУ и САД, која су често релевантна за домаће стартапе јер су то тржишта која таргетирају. Имајући то у виду, важно је да одлучите на којим тржиштима желите да заштите свој производ, бренд итд.

“Тимови морају да раде на својој интердисциплинарности и различитости. У тиму је увек потребно да постоји свето тројство: бизнис и продаја, оператива и технички развој.“

Јован Стојановић, Anari AI

Погледај следеће кораке