Након што сте одлучили да реализујете своју идеју са тимом који сте креирали, доћи ће тренутак када је потребно да региструјете свој стартап кроз неколико корака. Сигурно сте приметили да већина компанија у свом називу има ознаку ‘д.о.о.’. Та ознака заправо је скраћеница за форму друштва која се зове друштво са ограниченом одговорношћу. Ову форму друштва је најлакше основати јер нема додатних услова који су предвиђени за друге форме привредних друштава у Србији. Истовремено, трошак регистрације стартапа је низак и подразумева осам корака. Уколико на самом почетку размишљате да ли да се региструјете као д.о.о. или предузетник, имајте на уму следеће: 1. у одређеном тренутку мораћете да се пререгиструјете у д.о.о. пошто ћете прерасти форму предузетника; 2. у тренутку пребацивања производа који представља интелектуалну својину могу настати значајни трошкови којих на самом почетку нисте ни били свесни.
Пре него што кренемо у овај процес, знајте да не морате да се региструјете да бисте радили на својој идеји, поготово ако још увек нисте обезбедили одређена финансијска средства. Вођење д.о.о.-а подразумева одређене трошкове без обзира на ваше пословање, па је добро да их избегнете ако сте још увек у раној фази потврде идеје. О основним принципима рада можете се договорити са својим суоснивачима писаним путем и пре саме регистрације, и то је нешто што свакако треба да урадите, као што смо објаснили у претходном поглављу.
Први корак
Изаберите име стартапа. Како би могли да региструјете стартап морате прво да смислите име. Пословно име мора да садржи назив, правну форму (д.о.о.) и седиште стартапа. Имајте на уму да су одређена имена већ у употреби, због чега нећете моћи да региструјете стартап уколико изаберете једно од тих имена. Најједноставнији начин да проверите да ли је име већ у употреби је да посетите сајт Агенције за привредне регистре (АПР) и кроз претрагу привредних друштава проверите да ли неко већ користи име које сте изабрали за свој стартап. Имајте на уму да ваш производ и назив ваше компаније не морају бити исти. Ово је важно ако мислите да је право време да се правно оснујете, али да још желите да размишљате о имену производа.
Други корак
Донесете одлуку где ће бити седиште стартапа. Седиште стартапа је адреса на којој се региструјете. То не мора бити адреса пословног простора. Углавном, већина стартапа нема одмах новац потребан за закуп пословног простора, тако да за почетак седиште може бити и адреса на којој живите. Касније, када закупите неку канцеларију или локал, можете и да промените адресу у регистру. Уместо закупа пословног простора постоји могућност изнајмљивања виртуелне канцеларије и регистровање седишта стартапа на тој адреси, без обзира на место обављања посла.
Трећи корак
Одлучите на које време оснивате стартап. Постоје две могућности – да оснујете стартап на неодређено време или на одређено време. Уколико изаберете да оснујете стартап на одређено време, морате да наведете тачан датум до ког ће пословати стартап, а након истека наведеног времена он ће престати да постоји. Већина стартапа бира да се региструје на неодређено време.
Четврти корак
Пронађите претежну делатност којом ће се стартап бавити. Потребно је да одаберете претежну делатност којом ће се ваш стартап бавити. Све делатности које постоје у нашој земљи су регулисане Уредбом о класификацији делатности у оквиру које ћете моћи да пронађете област и шифру под коју потпада ваша делатност. Можете одабрати и више делат- ности ако је потребно, а знајте да можете и да обављате и неке друге које нисте регистровали све док нису преовлађујуће.
Пети корак
Који облик управљања желите? Облик управљања подразумева да ли ће стартап имати само директоре или и надзорни одбор. За стартап је најлакше да у почетку има само директоре.
Шести корак
Ко ће бити заступник/директор друштва? Директор је уједно и заступник, он потписује све одлуке, уговоре и представља стартап. Више особа може истовремено обављати функцију директора, али је потребно да водите рачуна о томе да сви заступници морају да потпишу све уговоре (то у неком тренутку може да постане изузетно компликовано).
Седми корак
Уплата основног капитала. Минимална сума коју морате да уплатите је 100 динара или 1 евро.
Осми корак
Оснивачки акт. Ово је најважнији документ, јер на основу њега уствари оснивате свој стартап. Овај документ садржи све податке из претходних седам корака, а модел овог акта можете да пронађете на страници АПР-а (ту се налазе бланко модели који садрже једноставна упутства како да попуните овај документ). Уколико сами оснивате стартап онда се овај акт зове Одлука о оснивању, а када имате суосниваче са којима оснивате стартап, онда се овај акт закључује у форми Уговора о оснивању.
Након што сте завршили свих осам корака, можете да почнете са регистрацијом стартапа. Потребно је да посетите страницу АПР и у секцији Општа упутства изаберете опцију – покретање поступка регистрације. На овом месту можете да пронађете образац Регистрационе пријаве, као и позив на број потребан за уплату накнаде за регистрацију. Регистрациону пријаву заједно са Оснивачким актом и уплатницом са плаћеним накнадама, можете да предате лично у некој од организационих јединица АПР-а или пошаљете поштом на њихову адресу. Уколико имате електронски потпис имате могућност да стартап региструјете електронским путем, када је само потребно да пратите упутства са странице АПР-а под називом еРегистрација оснивања доо. Након пет дана АПР ће вам послати обавештење да сте успешно регистровали стартап и послаће вам Решење о регистрацији.
Кораци након оснивања стартапа
Након што сте основали стартап постоји још неколико корака до испуње- ња свих законских обавеза, које морате да испуните како бисте могли несметано да послујете, а то су:
Отворите рачун у банци. Пре отварања банковног рачуна важно је да прикупите све информације о тарифама накнада банака за услуге платног промета, накнади за месечно одржавање рачуна, о томе да ли су доступне услуге путем е-банкинга, као и другим потребама које ћете имати. Документација која се подноси банци може да варира у зависности од банке у којој желите да отворите рачун. Због тога, најбоље је да претходно на сајту банке пронађете тачан списак документације потребне за отварање рачуна.
Пријавите се у пореској управи након регистрације у АПР-у. Потребно је да у року од 15 дана од оснивања стартапа (доношења Решења о регистрацији из АПР-а) поднесете пореску пријаву, како би новоосновани стартап био евидентиран као порески обвезник. Пореска пријава се подноси у филијали Пореске управе на којој се налази седиште стартапа и представља уједно пријаву за порез на добит ради утврђивања аконтационог пореза. Пореска пријава се може послати и електронски, путем сервиса еПорези. За електронско подношење пореских пријава потребно је да имате електронски потпис, односно квалификовани сертификат за електронски потпис.
Имате квалификовани електронски потпис. Дигитални потпис (квалификовани електронски потпис) потребан је за рад на електронским сервисима у сврху потписивања, подношења и оверавања документа електронским путем. За добијање дигиталног потписа подноси се захтев за издавање квалификованог сертификата за електронски потпис на личној карти са чипом. Овај захтев се подноси Полицијској управи где се налази место пребивалишта оснивача, а електронски потпис можете добити бесплатно.
Ангажујете рачуноводствену агенцију. Како се стартап буде развијао, тако ће се финансијске транскације усложњавати. Управо због тога је потребно да ангажујете рачуноводствену агенцију која ће се бринути о финансијском аспекту пословања. Такође, у обавези сте да региструјете Финансијске извештаје у АПР-у.
