Nakon što ste odlučili da realizujete svoju ideju sa timom koji ste kreirali, doći će trenutak kada je potrebno da registrujete svoj startap kroz nekoliko koraka. Sigurno ste primetili da većina kompanija u svom nazivu ima oznaku ‘d.o.o.’. Ta oznaka zapravo je skraćenica za formu društva koja se zove društvo sa ograničenom odgovornošću. Ovu formu društva je najlakše osnovati jer nema dodatnih uslova koji su predviđeni za druge forme privrednih društava u Srbiji. Istovremeno, trošak registracije startapa je nizak i podrazumeva osam koraka. Ukoliko na samom početku razmišljate da li da se registrujete kao d.o.o. ili preduzetnik, imajte na umu sledeće: 1. u određenom trenutku moraćete da se preregistrujete u d.o.o. pošto ćete prerasti formu preduzetnika; 2. u trenutku prebacivanja proizvoda koji predstavlja intelektualnu svojinu mogu nastati značajni troškovi kojih na samom početku niste ni bili svesni.
Pre nego što krenemo u ovaj proces, znajte da ne morate da se registrujete da biste radili na svojoj ideji, pogotovo ako još uvek niste obezbedili određena finansijska sredstva. Vođenje d.o.o.-a podrazumeva određene troškove bez obzira na vaše poslovanje, pa je dobro da ih izbegnete ako ste još uvek u ranoj fazi potvrde ideje. O osnovnim principima rada možete se dogovoriti sa svojim suosnivačima pisanim putem i pre same registracije, i to je nešto što svakako treba da uradite, kao što smo objasnili u prethodnom poglavlju.
Prvi korak
Izaberite ime startapa. Kako bi mogli da registrujete startap morate prvo da smislite ime. Poslovno ime mora da sadrži naziv, pravnu formu (d.o.o.) i sedište startapa. Imajte na umu da su određena imena već u upotrebi, zbog čega nećete moći da registrujete startap ukoliko izaberete jedno od tih imena. Najjednostavniji način da proverite da li je ime već u upotrebi je da posetite sajt Agencije za privredne registre (APR) i kroz pretragu privrednih društava proverite da li neko već koristi ime koje ste izabrali za svoj startap. Imajte na umu da vaš proizvod i naziv vaše kompanije ne moraju biti isti. Ovo je važno ako mislite da je pravo vreme da se pravno osnujete, ali da još želite da razmišljate o imenu proizvoda.
Drugi korak
Donesete odluku gde će biti sedište startapa. Sedište startapa je adresa na kojoj se registrujete. To ne mora biti adresa poslovnog prostora. Uglavnom, većina startapa nema odmah novac potreban za zakup poslovnog prostora, tako da za početak sedište može biti i adresa na kojoj živite. Kasnije, kada zakupite neku kancelariju ili lokal, možete i da promenite adresu u registru. Umesto zakupa poslovnog prostora postoji mogućnost iznajmljivanja virtuelne kancelarije i registrovanje sedišta startapa na toj adresi, bez obzira na mesto obavljanja posla.
Treći korak
Odlučite na koje vreme osnivate startap. Postoje dve mogućnosti – da osnujete startap na neodređeno vreme ili na određeno vreme. Ukoliko izaberete da osnujete startap na određeno vreme, morate da navedete tačan datum do kog će poslovati startap, a nakon isteka navedenog vremena on će prestati da postoji. Većina startapa bira da se registruje na neodređeno vreme.
Četvrti korak
Pronađite pretežnu delatnost kojom će se startap baviti. Potrebno je da odaberete pretežnu delatnost kojom će se vaš startap baviti. Sve delatnosti koje postoje u našoj zemlji su regulisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti u okviru koje ćete moći da pronađete oblast i šifru pod koju potpada vaša delatnost. Možete odabrati i više delat- nosti ako je potrebno, a znajte da možete i da obavljate i neke druge koje niste registrovali sve dok nisu preovlađujuće.
Peti korak
Koji oblik upravljanja želite? Oblik upravljanja podrazumeva da li će startap imati samo direktore ili i nadzorni odbor. Za startap je najlakše da u početku ima samo direktore.
Šesti korak
Ko će biti zastupnik/direktor društva? Direktor je ujedno i zastupnik, on potpisuje sve odluke, ugovore i predstavlja startap. Više osoba može istovremeno obavljati funkciju direktora, ali je potrebno da vodite računa o tome da svi zastupnici moraju da potpišu sve ugovore (to u nekom trenutku može da postane izuzetno komplikovano).
Sedmi korak
Uplata osnovnog kapitala. Minimalna suma koju morate da uplatite je 100 dinara ili 1 evro.
Osmi korak
Osnivački akt. Ovo je najvažniji dokument, jer na osnovu njega ustvari osnivate svoj startap. Ovaj dokument sadrži sve podatke iz prethodnih sedam koraka, a model ovog akta možete da pronađete na stranici APR-a (tu se nalaze blanko modeli koji sadrže jednostavna uputstva kako da popunite ovaj dokument). Ukoliko sami osnivate startap onda se ovaj akt zove Odluka o osnivanju, a kada imate suosnivače sa kojima osnivate startap, onda se ovaj akt zaključuje u formi Ugovora o osnivanju.
Nakon što ste završili svih osam koraka, možete da počnete sa registracijom startapa. Potrebno je da posetite stranicu APR i u sekciji Opšta uputstva izaberete opciju – pokretanje postupka registracije. Na ovom mestu možete da pronađete obrazac Registracione prijave, kao i poziv na broj potreban za uplatu naknade za registraciju. Registracionu prijavu zajedno sa Osnivačkim aktom i uplatnicom sa plaćenim naknadama, možete da predate lično u nekoj od organizacionih jedinica APR-a ili pošaljete poštom na njihovu adresu. Ukoliko imate elektronski potpis imate mogućnost da startap registrujete elektronskim putem, kada je samo potrebno da pratite uputstva sa stranice APR-a pod nazivom eRegistracija osnivanja doo. Nakon pet dana APR će vam poslati obaveštenje da ste uspešno registrovali startap i poslaće vam Rešenje o registraciji.
Koraci nakon osnivanja startapa
Nakon što ste osnovali startap postoji još nekoliko koraka do ispunje- nja svih zakonskih obaveza, koje morate da ispunite kako biste mogli nesmetano da poslujete, a to su:
Otvorite račun u banci. Pre otvaranja bankovnog računa važno je da prikupite sve informacije o tarifama naknada banaka za usluge platnog prometa, naknadi za mesečno održavanje računa, o tome da li su dostupne usluge putem e-bankinga, kao i drugim potrebama koje ćete imati. Dokumentacija koja se podnosi banci može da varira u zavisnosti od banke u kojoj želite da otvorite račun. Zbog toga, najbolje je da prethodno na sajtu banke pronađete tačan spisak dokumentacije potrebne za otvaranje računa.
Prijavite se u poreskoj upravi nakon registracije u APR-u. Potrebno je da u roku od 15 dana od osnivanja startapa (donošenja Rešenja o registraciji iz APR-a) podnesete poresku prijavu, kako bi novoosnovani startap bio evidentiran kao poreski obveznik. Poreska prijava se podnosi u filijali Poreske uprave na kojoj se nalazi sedište startapa i predstavlja ujedno prijavu za porez na dobit radi utvrđivanja akontacionog poreza. Poreska prijava se može poslati i elektronski, putem servisa ePorezi. Za elektronsko podnošenje poreskih prijava potrebno je da imate elektronski potpis, odnosno kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis.
Imate kvalifikovani elektronski potpis. Digitalni potpis (kvalifikovani elektronski potpis) potreban je za rad na elektronskim servisima u svrhu potpisivanja, podnošenja i overavanja dokumenta elektronskim putem. Za dobijanje digitalnog potpisa podnosi se zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis na ličnoj karti sa čipom. Ovaj zahtev se podnosi Policijskoj upravi gde se nalazi mesto prebivališta osnivača, a elektronski potpis možete dobiti besplatno.
Angažujete računovodstvenu agenciju. Kako se startap bude razvijao, tako će se finansijske transkacije usložnjavati. Upravo zbog toga je potrebno da angažujete računovodstvenu agenciju koja će se brinuti o finansijskom aspektu poslovanja. Takođe, u obavezi ste da registrujete Finansijske izveštaje u APR-u.
