Priznavanje R&D troškova u dvostruko uvećanom iznosu

Startapi po pravilu obavljaju inovacionu delatnost i stvaraju potpuno nove proizvode u uslovima velike neizvesnosti. U takvim okolnostima, oni najčešće sprovode projekte istraživanja i razvoja (R&D) koji posledično vode generisanju velikih troškova i predstavljaju opterećenje za startape. U tome im može pomoći ova olakšica regulisana u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

Šta je olakšica koja se odnosi na R&D?
U pitanju je poreska olakšica u odnosu na porez na dobit pravnih lica i ogleda se u mogućnosti pravnog lica, tj. startapa da iskaže troškove R&D-a u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu što je od velikog značaja za startape jer im olakšava poslovanje i
sprovođenje projekata R&D-a. Priznavanje troškova u uvećanom iznosi praktično znači umanjenje oporezive dobiti, čime se smanjuju i troškovi poslovanja startapa.

Ko ima pravo na ovu olakšicu?
Pravo na olakšicu ima startap koji je sprovodio R&D na teritoriji Srbije, a smatra se da je sprovodio projekat istraživanja i razvoja ukoliko najmanje 90% svih zaposlenih koji su angažovani na projektu R&D-a svoje aktivnosti obavlja na teritoriji Srbije. Međutim, startap će imati pravo na ovu olakšicu i u situaciji kada se delovi projekta R&D-a obavljaju van Srbije, pod uslovom da za sprovođenje projekta moraju da postoje određeni fizički, geografski ili prirodni faktori koji se ne mogu obezbediti u Srbiji.

Šta je R&D?
R&D je skraćenica koja označava projekat istraživanja i razvoja (research and development). Pod istraživanjem se podrazumeva svako originalno ili planirano istraživanje koje je preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a pod razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju. Zakon isključuje primenu ove olakšice ako su troškovi istraživanja nastali u cilju pronalaženja i razvoja nafte, gasa ili mineralnih
zaliha u ekstraktivnoj industriji.

Šta su troškovi R&D-a koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem?

Zakon navodi koji se troškovi mogu smatrati troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem:

• troškovi zarada zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja, kako onih zaposlenih koji su neposredno uključeni u rešavanje odgovarajućih tehničkih problema, tako i zarade zaposlenih koji vrše direktan nadzor nad projektom, ali kao i zarade zaposlenih koji vrše aktivnosti podrške zaposlenima angažovanim na sprovođenju i direktnom nadzoru projekta;
• troškovi nabavke materijala koji su u neposredenoj vezi sa R&D;
• troškovi nabavke nematerijalnih sredstava, kao i prava na korišćenje nematerijalne imovine (zaštićenih autorskih prava, patenata…) pod uslovom da su neposredno vezani za istraživanje i razvoj;
• troškovi nabavke nekretnina, postrojenja, opreme;
• troškovi zakupa nekretnina, postrojenja;
• troškovi nabavke stručnih mišljenja, savetodavnih usluga kao i prenosa posebnih znanja i veština (know-how) itd.

Ali, neki troškovi koji su nastali u poslovanju startapa, ne mogu se smatrati troškovima R&D-a:

• troškovi prodaje, kao što su troškovi reklamiranja i promovisanja novog proizvoda ili usluge, nastale kao rezultat sprovedenog R&D-a;
• administrativni i drugi opšti režijski troškovi koji se ne mogu dovesti u neposrednu vezu sa R&D. To mogu biti troškovi zarada rukovodstva startapa i to u situaciji kada ne učestvuju neposredno u nadzoru sprovođenja R&D projekta;
• troškovi obuke zaposlenih;
• troškovi tekućeg održavanja stalnih sredstava koja se koriste za R&D (npr. troškovi održavanja mašina).

Šta ako se projekat R&D završi bez uspeha?
Sprovođenje R&D projekta može biti uspešno ili bez uspeha, ali i u jednom i u drugom slučaju startap će imati pravo da koristi olakšicu u odnosu na R&D troškove.

Da li startap može koristiti ovu olakšicu i „IP box“ olakšicu istovremeno?
Ukoliko se projekat R&D-a uspešno završi i kao rezultat nastanu dobra intelektualne svojine, startap kao vlasnik tih dobara ima pravo da koristi i „IP box“ olakšicu, pored olakšice u odnosu na R&D troškove.

Koja dokumentacija je potrebna?
Kako bi koristio ovu poresku olakšicu, startap je dužan da pri podnošenju poreskog bilansa priloži i određenu dokumentaciju u papirnoj formi i to za svaki pojedinačni R&D projekat:

• opis projekta sa istaknutim ciljevima, planiranim fazama;
• evidencije o vremenu koje je svaki od zaposlenih proveo radeći na određenom projektu;
• zaključak u kom je dužan da iskaže podatke o iznosu svih troškova R&D -a.

U momentu podnošenja poreskog bilansa, dužan je da poseduje (ali ne nužno i da je podnese) i dokumentaciju kao što je budžet projekta i projekcije performansi, plan nabavke, mišljenja stručnjaka, fakture iz kojih se može videti vrednost sredstava ili usluga koje su nabavljene za potrebe R&D -a, ugovori sa trećim licima koja su angažovana na projektu.

Koji propisi regulišu ovu olakšicu?

• Zakon o porezu na dobit pravnih lica, član 22g
• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu.

Primer:
Startap „Aurora“ vrši istraživanje i razvoj kako bi razvio softver za prodaju različitih proizvoda. „Aurora“ broji petnaest zaposlenih. Od njih petnaestoro, desetoro je angažovano na projektu R&D-a. Devetoro od njih desetoro sprovodi projekat istraživanja i razvoja na teritoriji Srbije, dok jedan od njih sprovodi deo projekta u inostranstvu. U ovom slučaju, „Aurora“ ima pravo na R&D olakšicu, s obzirom na to da (najmanje) 90% svih zaposlenih angažovanih na projektu R&D-a svoje aktivnosti obavlja na teritoriji Srbije. Neki od zaposlenih na projektu R&D-a su angažovani na neposrednom sprovođenju projekta kao što je stvaranje novih softverskih rešenja, drugi su angažovani na direktnom nadzoru sprovođenja projekta, kao što je pružanje povratnih informacija direktorima-osnivačima, dok treći predstavljaju podršku drugim zaposlenima angažovanim na sprovođenju istraživanja i razvoja kao što je kontrola kvaliteta u cilju testiranja novog softvera. Zarade ovih lica startap može da prikaže u poreskom bilansu kao troškove u dvostruko uvećanom iznosu. S druge strane, zarade dva osnivača, direktora „Aurore“, koji ne učestvuju direktno u nadzoru nad sprovođenjem R&D projekta, ne mogu biti prikazane kao troškovi u uvećanom iznosu. „Aurora“, da bi poslovala, imala je troškove nabavke materijala i zakupa poslovnih prostorija koje koristi u spovođenju projekta, te takve troškove ima pravo da iskaže u uvećanom iznosu. Kao rezultat sprovedenog R&D projekta, „Aurora“ je razvila novi softver za prodaju različitih proizvoda i odlučila da ga reklamira i promoviše, ali za te troškove reklamiranja nema pravo da iskoristi ovu olakšicu. Na kraju poreskog perioda, „Aurora“ podnosi poreski bilans i uz bilans dužna je da podnese i svu potrebnu dokumentaciju. Iskazivanjem troškova u uvećanom iznosu, „Aurora“ uspeva da smanji oporezivu dobit i sebi olakša poslovanje.
Imajući u vidu da je „Aurora“ uspešno sprovela projekat R&D-a na osnovu čega je nastao softver na koji su se korisnici subscribe-ovali i time ostvarila određene prihode, „Aurora“ će imati pravo da pored ove olakšice koristi i „IP Box“ olakšicu. Ali, i u slučaju da se projekat završio bez uspeha, „Aurora“ bi imala pravo na R&D olakšicu.