Šta je vesting ugovor?

Ugovor o sticanju udela u kompaniji (tzv. vesting ugovor) je sporazum zaključen između kompanije i člana (obično zaposlenog) koji ograničava raspolaganje udelom u kompaniji tog člana tokom određenog vremenskog perioda ili vezuje navedene restrikcije za nastupanje određenog uslova (koji se najčešće odnosi na ispunjenje određenih poslovnih ciljeva, poput ostvarenja određenog nivoa prihoda ili broja klijenata ili sl.). U stvari, član kompanije neće imati pravo da raspolaže udelima u punom pravnom kapacitetu dok ne nastupi uslov definisan samim ugovorom. Uobičajeno je da član kompanije ima pravo da glasa u skupštini kompanije na osnovu udela koje poseduje, te da se navedene restrikcije odnose na pravo raspolaganja udelima. U slučaju da se zacrtani uslovi ne ispune, kompanija zadržava pravo da otkupi udele po unapred utvrđenim uslovima, koji su po pravilu značajno nepovoljniji od vrednosti koja bi bila ostvarena da su uslovi ispunjeni. Ove vrste ugovora se veoma često koriste kod startapa, gde posebno ima smisla podsticati članove koji su istovremeno i menadžeri da ulože maksimalne napore usmerene u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva.

Sa druge strane, Srbija je jedna od retkih zemalja gde je Zakon o privrednim društvima (član 159a-ž) omogućio da d.o.o. (kao jednostavnija forma privrednog društva) izdaju finansijski instrument – pravo na sticanje udela, a koji  zaposlenom u startapu daje pravo na sticanje udela određenog dana (dan dospeća) po određenoj ceni. Na ovaj način se zaposleni mogu dodatno stimulisati da doprinesu povećanju vrednosti kompanije, a da investiciju (i sticanje udela) naprave u budućnosti, tek kada kompanija iskaže svoj potencijal i postigne odgovarajuću vrednost.

Više informacija o ovom pitanju, možete pronaći na linku OVDE.