Који су кључни елементи уговора о конвертибилном зајму?

Као и код сваког уговора о зајму, кључни елементи су износ, камата и рок отплате, с тим да је код конвертибилних зајмова нужно предвидети и време и начин конверзије. Износ и конверзија су главни елементи предмет преговора између инвеститора и стартапа, будући да у пракси до отплате неће ни доћи – позајмљена новчана средства ће касније бити конвертована у капитал или ће бити отписана јер је стартап отишао у стечај, па ни не може да их врати.

Када је у питању рок отплате, препоручљиво је да се поред самог рока (ког уговор обавезно мора д садржи) уговоре и случајеви у којима зајам доспева раније – најчешће ће то бити спровођење следеће рунде финансирања стартапа.

Битно је да инвеститор и стартап предвиде на који начин и када ће доћи до конверзије зајма, односно које радње стартап, а које инвеститор треба да предузме ради спровођења конверзије. Те радње обавезно укључују одговарајуће регистрације код Агенције за привредне регистре, али могу да укључују и обавезе везане за валуацију. Могу да се предвиде у самом уговору о зајму, а могу да буду и предмет посебног уговора.

За разлику од неких других јурисдикција, аутоматска конверзија није могућа у Србији. То практично значи да ће стартап морати да спроведе комплетан поступак повећања основног капитала и да изврши одговарајуће регистрације код Агенције за привредне регистре. Нажалост, како је ово нешто што искључиво стартап може да уради, у случају да до тога не дође инвеститору на располагању остаје само право на накнаду штете али би тешко успео да дође до удела у стартапу.

Поред ових основних одредби, convertible note често садржи и додатне одредбе. Наиме, инвеститорима је у интересу да, иако још увек немају удео у капиталу, ипак добију одређену контролу над стартапом, или бар могућност да имају увид у пословање стартапа. Из тог разлога се уговором о зајму често прописује да ће зајмодавац имати право да надгледа управљање друштвом, односно процесом развоја стартапа, било кроз формално именовање на функцију у друштву, било кроз одређени метод извештавања.

Такође, зајмодавац инвестира своја средства у стартап зато што верује у будућност стартапа, односно верује да ће стартап скалирати – при чему не може још увек да процени колико, и стога често жели да има гарантовану могућност да настави да улаже у стартап. Из тог разлога може да тражи да има предност у следећим рундама финансирања, или бар да има приступ тим рундама. У том смислу, права зајмодавца у будућем току инвестирања могу да буду предмет уговора о зајму.

Будући да се оснивачким актом и уговором чланова могу предвидети „додатна / специјална“ права за поједине чланове друштва, могуће је уговором о конвертибилном зајму предвидети да ће се упоредо са конверзијом оснивачки акт и/или уговор чланова изменити тако да давалац зајма добије поједина права која други чланови немају. Примера ради, могуће је уговорити да он (неко време) добија већи део дивиденде.